POJAVA, RAŠIRENOST I ŠTETNOST

Pepelnica se javlja na šećernoj repi u svim rejonima gajenja ove industriske biljke.U toplijim i suvljim oblastima, može izazvati smanjenje prinosa korena za oko25% i prinos šećera za oko 20%.

Niz domaćina i specijalizacija patogena – E. Betae je parazit šećerne repe i drugih vrsta roda Beta.

SIMPTOMI

Pepelnica se javlja na svim zeljastim delovima, a najčešće na lišću šećerne repe. Najpre se pojavljuju pojedinačne, bjeličaste, praškaste, skrame u vidu ostrvaca, koja se proširuju i međusobno spajaju pokrivajući čitavu lisku.Ovu prevlaku čine epifitna micelija i spore parazita.

E. Betae

Oboljelo lišće postepeno gubi zelenu boju dobijajući žućkast izgled. Pred kraj vegetacije u pepeljastoj navlaci formiraju se plodnosna tijela (kleistotecije sa askusima i askosporama), koja se mogu vidjeti u vidu sitnih, najpre mrkih, a potom crnih loptica.U toku sezone se formira više generacija spora-oidija.U povoljnjim uslovima ( temperatura od oko 30 0 C i visoka vlažnost vazduha) inkubacija (od oidije do oidije) traje 3-4 dana. Za klijanje oidije i infekciju nije neophodna voda.Oidije su pravi mali rezervoari vode koja im omogućava prorastanje i infekciju.Oidije E. betae se brzo i lako širi vjetrom.Smjenjivanje kišovitog (kada su infekcije masovne) i suvog i toplog vremena (kada je razvoj bolesti intenzivniji) veoma pogoduje pojavi pepelnice na šećernoj repi. Toplo i suvo vreme povećava osetljivost repe prema ovom parazitu, odnosno bolesti.

MERE ZAŠTITE

Posle vađenja šećerne repe ostatke glave i lišće treba iskoristiti za silažu ili direktno za ishranu stoke, ili ih duboko zaorati.Voditi računa o prostornoj izolaciji između merkantilne i semenske šećerne repe.U slučaju intenzivnije pojave pepelnice, potrebno je primeniti hemijske mere zaštite.Ova tretiranja mogu se kombinovati sa onima protiv pjegavosti lišča šećerne repe.Od fungicida mogu se koristiti preparati na bazi sumpora.