Bordovska čorba jedan je od najstarijih fungicid za suzbijanje peronospore vinove loze (Plasmopara viticola), a dobila je ime po francuskom gradu Bordeaux. U njegovoj okolici je prvi put primijenjena u vinogradarstvu. Otkrio ju je francuski profesor botanike Millardet 1882. godine.

Bordovska čorba priprema se miješanjem modre galice i vapna u određenom omjeru. Za pripremu 100 litara 1%-tne bordovska čorbe potrebno je 1 kg modre galice i 1,2 - 1,3 kg gašenog vapna, odnosno 0,40 kg živog vapna ili 0,55 kg hidratiziranog vapna.
Premalo vapna uzrok je kiselosti bordovska čorbe, što izaziva palež listova, a višak vapna smanjuje efikasnost na spore gljiva.

Najčešća pogreška vinogradara jeste dodavanje vapna bez vaganja, "od oka", obično previše, čime bordovska čorba gubi na fungicidnom djelovanju.
Više, nikako ne znači, bolje.

Bordovska čorba priprema se tako da se u drvenu ili plastičnu posudu stavi 50 l vode, odvaže 1 kg modre galice koju se stavi u platnenu ili jutenu vrećicu obično dan prije nego želimo obaviti zaštitu.
Platnena ili jutena vrećica objesi se preko nekog štapa u bačvu s pripremljenom vodom. Do jutra se modra galica otopi, a u vrećici ostaju nečistoće i krupni talog.
Zatim se druga bačva od 100 l napuni s 50 l vode i u nju otopi odvagana količina vapna preko gustog sita da bi se dobilo vapneno mlijeko. U tako pripremljeno vapneno mlijeko stavlja se otopljena modra galica uz stalno miješanje.

Provjera je li bordovska čorba neutralne reakcije može se provesti crvenim lakmusovim papirom, koji kod pravilnog načina rada poplavi.
Lakmus papir može se kupiti u bolje opremljenim trgovinama kemijskim potrepštinama.

Pripremu bordovska čorbe treba pravovremeno planirati jer stajanjem bordovska čorba gubi na kvaliteti pa se preporučuje da se napravi toliko koliko će se u istom danu potrošiti.

Ako zbog kiše, kvara na prskalici ili bilo kojeg drugog razloga moramo prekinuti s prskanjem, čorba neće izgubiti na kvaliteti i do 14 dana, ako joj dodamo 1 l prokuhanog mlijeka ili 10 dkg šećera na 100 l otopine.

Bordovska čorba preventivni je fungicid i njezina upotreba preporučuje se u kasnijim tretiranjima, nakon cvatnje, odnosno u zadnjim tretiranjima, jer se teže ispire te ostaje dugo na organima vinove loze. Nanesena na bobice očvrščuje pokožicu bobica i smanjuje oštećenja od sive plijesni (Botrytis cinarea).

Najveći nedostatak bordovska čorbe je što se ne preporučuje miješanje s insekticidima i akaricidima pa se jednim tretiranjem ne može zaštiti vinova loza od peronospore i grožđanog moljca, nego su potrebna dva zasebna tretiranja.

Napominjemo da se bordovska čorba može miješati s močivim sumporom, čime se štiti loza od uzročnika pepelnice (Uncinula necator).